KOJI JE BOGOM ODREĐENI DAN OD ODMORA?

ODGOVOR NA OVO PITANJE POTRAŽIMO U BIBLIJI

“Bejah u duhu u dan Gospodnji, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji” (Otkrivenje 1,10).

Kaži mi, Gospode: da li si svojim sledbenicima ostavio određeni dan kao praznik?

Ali koji je dan Gospodnji? Kog dana si ti Gospodar?

“Jer je Gospodar i od subote Sin čovečiji” (Matej 12,8).

Sedmica je sačinjena od sedam dana. Koji od njih je subota?

A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim” (2. Mojsijeva 20,10).

Po ispravnom računanju koji je sedmi dan: subota ili nedelja?  

“I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dođu i da pomažu Isusa. I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanog rođaja” (Marko 16,1.2).

Da, Gospode, ali zar Ti nisi ukinuo taj zakon koji obuhvata i zapovest koja poziva na svetkovanje subote? 

“Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim” (Matej 5,17).

Ali zar nisi ovu zapovest izbrisao tako što si svojim sledbenicima odredio jedan drugi dan za sveti odmor?

Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši” (Matej 5,18).

Gospode, zar subota nije data isključivo Jevrejima?

“I govoraše im: subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi” (Marko 2,27).

 “Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini”  (1. Mojsijeva 2,1-3).

“Ovako veli Gospod: pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje moje, i pravda će se moja objaviti. Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečjem koji se drži toga čuvajući subotu da se ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zlo. I neka ne govori tuđin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od svog naroda; i neka ne govori uškopljenik: Gle, ja sam suvo drvo. Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: koji drže subote moje i izbiraju šta je meni ugodno, i drže zavet moj, njima ću dati u domu svom i među zidovima svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće zatrti. A tuđine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet moj, njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svom molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima” (Isaija 56, 1-7).

Po nekim shvatanjima posle Hristovog raspeća Njegovi sledbenici već nisu svetkovali subotu. Da li je to tačno? 

“I dan beše petak, i subota osvitaše. A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu” (Luka 23,54-56).

Zar se apostol Pavle nije nedeljom kao uspomenom na Hristovo vaskrsenje sastajao sa prvim hrišćanima?

I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma” (Dela apostola 17,2).

Da li se i sa hrišćanima obraćenim iz neznaboštva sastajao subotom? Možda sa Jevrejima da, ali je Grke potražio nedeljom. Šta o tome piše Biblija?

A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke” (Dela apostola 18,4).

 “A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore. A kad se sabor raziđe, pođoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj. A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje” (Dela 13,42-44).

Šta je apostol Pavle naučavao o svetkovanju subote?

Zato, kao što govori Duh Sveti: danas ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste u dane napasti u pustinji, gde me iskušaše očevi vaši, iskušaše me, i gledaše dela moja četrdeset godina. Toga radi rasrdih se na taj rod, i rekoh: Jednako se metu u srcima, ali oni ne poznaše puteve moje” (Jevrejima 3,7-10).

Na šta Pavle upućuje kada kaže da se Bog odmarao sedmog dana?

Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih” (Jevrejima 4,4)

Zašto većina ljudi svetkuje nedelju umesto subote? Ako Biblija jasno piše o svetosti subote, kako i preko koga je nedelja uvedena u hrišćanstvo?

I govoriće reči na Višnjega, i potiraće svece Višnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; i daće mu se u ruke za vreme i za vremena i za po vremena” (Danilo 7,25).

U knjizi proroka Danila pomenuti „mali rog“ je rimokatolička crkva. Da li je moguće da se usudila da promeni Božji zakon?

Ovako veli Gospod nad vojskama: upitaj sveštenike za zakon, i reci” (Agej 2,11).

U redu. Pitao sam Stephana Keenana katoličkog sveštenika: da li veruje da njegova crkva ima vlast da menja Božji zakon?

„Kada ne bi imala tu vlast, crkva ne bi učinila ono što uostalom celo hrišćanstvo jednoglasno prihvata, tj. ne bi mogla da premesti svetost sedmog dana sedmice na prvi dan sedmice, jer kao potpora za tako nešto ne postoji nijedan biblijski dokaz.“ (Stephan Keenan: Doctrinal Catechism, str. 174.)

Ko je bio inicijator ovoga?

„Mi umesto subote svetkujemo nedelju, jer je rimokatolička crkva na sinodu u Laodicei (364. godine posle Hrista) premestila svetkovanje subote na nedelju.“ (Peter Geiermann: Katehizam, str. 50).

Da li se s tim slažu protestantski duhovnici?

Kongregacionalista: „Sasvim je jasno da koliko god strogo praznujemo nedelju, mi ipak ne praznujemo subotu.“ (Dr R.W.Dale: The Commendements, str. 106)

Metodista: „Na jevrejskom reč „subota“ (šabat) znači odmor i to je sedmi dan sedmice… i bez okolišanja treba da kažemo da u Novom zavetu ne postoji nijedna zapovest u pogledu svetkovanja prvog dana sedmice.“ (Bucks Theological Dictionary)

Baptista: „Oduvek je postojala a i dalje postoji zapovest o svetkovanju šabata, ali taj šabat nije nedelja. Ipak se hrabro i sa vidnim trijumfom izjavljuje da je sa svim svojim obavezama, prednostima i svetošću šabat premešten na nedelju. Ja pitam: gde se nalazi izveštaj o ovom premeštaju? U Novom zavetu sigurno ne… Sasvim je izvesno da u praksi prve hrišćanske crkve nedelja nije postojala…. Nažalost, ona je do nas došla obeležena znakom paganstva i krštena imenom boga sunca, papsko bezverje ga je prihvatilo i posvetilo i ostavilo protestantizmu kao sveto zaveštanje.“ (Dr E.T.Hiscot: Baptistički priručnik)

Da li svetkovanje određenog dana povlači za sobom neke posledice? Zar nisu svi dani isti?

Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušanje, sluge ste onog koga slušate, ili greha za smrt, ili poslušanja za pravdu?” (Rimljanima 6,16).

Šta dakle da činim? Da li da svetkujem subotu posvećenu od Boga ili nedelju određenu od ljudi?

“A Petar i apostoli odgovarajuću rekoše: Većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima” (Dela apostola 5,29).

Gospode, kakav je Tvoj stav u pogledu svetkovanja nedelje?

Ukidoste zapovest Božju za običaje svoje. No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim” (Matej 15,6.9).

Znači li to da su milioni koji svetkuju nedelju u zabludi?

Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze” (Matej 7,13.14).

Teolozi su ipak učeni ljudi. Zašto oni kao popularni sveštenici ne drže subotu svetom?

“Jer pogledajte znanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po telu, ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih; Nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jako” (1. Korinćanima 1,26.27).

Ja sam prihvatio Isusa. Znam da je On moj Iskupitelj i znam da me je On prihvatio i pored toga što svetkujem nedelju.

Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju” (Dela apostola 17,30).

Ja poznajem Tebe, Gospode, i znam da me nećeš osuditi zato što svetkujem nedelju.

Koji govori: poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema” (1. Jovanova 2,4).

Zar nije dovoljno to što Te volim i što živim po zakonu ljubavi?

Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite” (Jovan 14,15).

“Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo; i zapovesti Njegove nisu teške” (1. Jovanova 5,3).

Da li to znači da treba da održim svih deset zapovesti?

Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve” (Jakov 2,10).

U redu, ali ja mislim da je dovoljno da samo pokušamo da sledimo Isusa, zar ne?

Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je On hodio” (1. Jovanova 2,6).

“Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam. Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici. Kao što Otac ima ljubav k meni, i ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi mojoj. Ako zapovesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti Oca svog i ostajem u ljubavi Njegovoj” (Jovan 15,7-10).

Gospode, šta je bio tvoj običaj?

I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita” (Luka 4,16).

“I dođe u Kapernaum grad galilejski, i učaše ih u subote” (Luka 4,31).

Ali Gospode, to je bilo pre 2000 godina. Kad bi danas došao na zemlju, zar ne bi svetkovao neki drugi dan umesto subote?

“Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste” (Malahija 3,6).

“Isus Hristos juče je i danas onaj isti i vavek” (Jevrejima 13,8).

Da li moje spasenje zavisi od svetkovanja subote?

 “Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve, Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni; Jer će onome biti sud bez milosti koji ne čini milosti; i hvali se milost na sudu. Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima veru a dela nema? Zar ga može vera spasti?  Ako, na primer, brat i li sestra goli budu, ili nemaju šta da jedu, I reče im koji od vas: Idite s mirom, grejte se, i nasitite se, a ne da im potrebe telesne, šta pomaže? Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi. No može ko reći: Ti imaš veru, a ja imam dela. Pokaži mi veru svoju bez dela svojih, a ja ću tebi pokazati veru svoju iz dela svojih. Ti veruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli veruju, i drhću. Ali hoćeš li razumeti, o čoveče sujetni! Da je vera bez dela mrtva? Avraam otac naš ne opravda li se delima kad prinese Isaka, sina svog, na oltar? Vidiš li da vera pomože delima njegovim, i kroz dela svrši se vera? I izvrši se pismo koje govori: Avraam verova Bogu, i primi mu se u pravdu, i prijatelj Božji nazva se. Vidite li, dakle, da se delima pravda čovek, a ne samom verom? A tako i Raav bludnica ne opravda li se delima kad primi uhode, i izvede ih drugim putem? Jer, kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dobrih dela mrtva” (Jakov 2,10-26).

Da li je potrebno držati zapovesti da bih zadobio život večni?

A On reče mu: što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovesti” (Matej 19,17).

Ne razumem Gospode, zašto toliko forsiraš važnost sedmog dana. Zar nedelja nije isto tako dobra?  

“I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini” (1. Mojsijeva 2,3)

“Budi dakle voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer kad Ti, Gospode, blagosloviš, biće blagosloven doveka” (1. Dnevnika 17,27).

U redu. Ja ipak mislim da ako svetkujem jedan dan u sedmici, svejedno koji, da je to sasvim dovoljno.

Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti” (Priče Solomunove 16,25).

Gospode! Po ovome zaključujem da me moje ispovedanje vere ne vodi u nebo.

“Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima” (Matej 7,21).

Ali ja se molim!

“Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakon, i molitva je njegova mrska” (Priče Solomunove 28,9).

“I šta god zaištemo, primićemo od Njega, jer zapovesti Njegove držimo i činimo šta je Njemu ugodno” (1. Jovanova 3,22).

Gospode! Ima mnogo ljudi koji u Tvoje ime isceljuju bolesnike, govore jezike i čine druga čuda, a svetkuju nedelju.

Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje” (Matej 7,22.23).

U redu, razumem da je subota sveta. Ali ako ja ne budem radio subotom moja firma će otići pod stečaj.

Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?” (Marko 8,36).

Što se mene tiče ja se ne brinem, ali šta će biti sa mojom porodicom? Zar ne bi bilo bolje da radim subotom u interesu sigurnosti moje porodice?

Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati” (Matej 6,32.33).

Moji prijatelji će reći da nisam pri zdravoj pameti, rugaće mi se.

Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas. Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši” (Matej 5,11.12.18).

Moguće je i da me moja porodica neće razumeti i da će doći do podvojenosti među nama. Šta da činim tada?

“A Isus odgovarajući reče: zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi  i jevanđelja radi. A da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca i matera, i dece, i zemlje u progonjenuu, a na onom svetu život večni” (Marko 10,29.30).

Bojim se da nisam sposoban da izdržim takva iskušenja, suviše sam slab za tako nešto.

I reče mi: dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova. Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan” (2. Korinćanima 12,9.10).

“Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje” (Filibljanima 4,13).

Gospode, koja je nagrada za one koji su Ti verni i pokoravaju se Tvojim zapovestima?

“A On im reče: zaista vam kažem: nema nijednoga koji bi ostavio kuću, ili roditelje, ili braću, ili sestre, ili ženu, ili decu carstva radi Božijeg, koji neće primiti više u ovo vreme, i na onom svetu život večni” (Luka 18,29.30).

“Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad” (Otkrivenje 22,14).

“I znam da je zapovest Njegova život večni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče Otac” (Jovan 12,50).

Gospode, da li će se i na novoj zemlji svetkovati subota?

Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod” (Isaija 62,22.23).

Neka bude volja Tvoja Gospode, kako na nebu tako i na zemlji. Odlučio sam da Tvojom pomoću od sada svetkujem subotu.

A gospodar njegov reče mu: dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga” (Matej 25,21). }u�

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s