PORUKA HRIŠĆANSKOG SIMBOLA

Izraz hrišćanstvo savremenog čoveka automatski asocira na sliku krsta kao simbola vere. Mnoge hrišćanske zajednice u svojim bogomoljama imaju umetničkom rukom izrađene krstove raznih dimenzija i oblika. Neki krst nose kao nakit ili ga drže u svojoj kući na počasnom mestu, sa ciljem da bi ih podsećao na nešto što za njih predstavlja svetinju ili da bi drugima dali do znanja ko su. Imali mi bukvalno ovaj simbol hrišćanstva pred očima ili ne, Biblija nas podseća da je važno da u svojoj duši svakodnevno oživljavamo uspomenu na Hristovu žrtvu podnesenu na krstu i da očima vere gledamo u njega.

 Zašto je to toliko bitno i šta nam sve golgotski krst stavlja do znanja?

         Cilj ovog teksta nije da opiše istoriju Hristovog stradanja i smrti, niti da nas zadrži na detaljima Njegovog raspeća, već da nam ukaže na nekoliko razloga zašto je bitno da nikad ne zaboravimo šta je On na krstu svojom smrću učinio za nas lično.   

1. Krst nas uverava da je Božji zakon nepromenjiv i da Njegov prekršaj ima za posledicu smrt prestupnika

»Smrt Božjeg ljubljenog Sina na krstu pokazuje nepromenjivost Božjeg zakona. Njegova smrt uzdiže taj zakon, čini ga slavnim i pruža dokaz o njegovoj nepromenjivosti.» – Znaci vremena, 7. avgust 1879.

«Da je bilo mogućno menjati zakon, onda bi čovek mogao biti spasen i bez Hristove žrtve; međutim, činjenica da je Hristos morao dati svoj život za pali rod, pokazuje da zakon ne oslobađa grešnika od zahteva koje ima prema njemu. Dokazano je da je plata za greh samo smrt… Da je zakon bio ukinut na krstu, kao što mnogi tvrde, onda bi sve patnje i smrt ljubljenog Sina Božjeg samo dale sotoni upravo ono što je on tražio; onda bi knez zla likovao, jer bi njegove optužbe protiv Božje vladavine bile potkrepljene. Međutim, baš činjenica da je Hristos podneo kaznu za čovekov prestup predstavlja za sva stvorena bića najmoćniji i najubedljiviji dokaz da je zakon nepromenjiv i da je Bog pravedan.» – Patrijarsi i proroci, str. 48,1.

         2. Krst dokazuje da Bog može biti istovremeno milostiv i pravedan

         „Kada Božji karakter proučavamo u svetlosti krsta vidimo samo milost, nežnost i praštanje spojene sa pravdom i sudom.“ – 4. Svedočanstvo, str. 440.

«Što više proučavamo božanski karakter u svetlosti krsta, sve više u njemu otkrivamo milosrđa, ljubavi i praštanja, povezane pravičnošću i pravdom; sve više imamo dokaza o Božjoj ljubavi, koja je beskrajna i večita.» – Put Hristu, str. 13,2.

«Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se» (Psalam 85,10).

         3. Krst na uliva svest o težini greha i prave prirode njegovog začetnika

         «Hristova smrt za čovekovo spasenje… je pred celim svemirom… otkrila prirodu greha i njegove posledice…» – Patrijarsi i proroci, str. 46,2.

         «Greh u svoj njegovoj težini možemo videti samo u svetlosti krsta. Oni koji su uvereni da je Bog isuviše dobar da bi mogao odbaciti grešnika, neka pogledaju na Golgotu. Za spasenje grešnika nije bilo drugog puta… Ljubav, stradanje i smrt Sina Božjeg svedoče nam o užasnoj odvratnosti greha, i o činjenici da se možemo spasti njegove sile i voditi bolji život samo ako se predamo Hristu.» – Put Hristu, str. 28,1.

4. Krst nam otkriva Božju ljubav ispoljenu prema nama

         «Posredstvom krsta saznajemo da nas naš nebeski Otac ljubi ljubavlju večnom i neizmernom, i da je ljubav kojom nas privlači k sebi veća od ljubavi majke prema svom zabludelom detetu… I naša je prednost takođe da uzdižemo krst sa Golgote i da se u potpunosti predamo Onome koji je svoj život dao za nas.» – Komentari biblijskih tekstova, str. 546,1.

         «Od ljubavi koju je Bog izrazio, dajući Sina iz svog zagrljaja ovom svetu, veća ljubav ne postoji. To je dar koji čoveka treba da osvedoči da nije propušteno ništa od onoga što je Bog mogao da učini – da je sve što je nebo moglo dati izliveno u tom neprocenjivomo daru… Veći dar On nikada i ni na koji način nije mogao dati, niti je dublju i veću ljubav na bilo koji drugi način mogao izraziti. Golgota predstavlja vrhunac Njegovog zalaganja za čoveka.» – Uputstvo za mlade, 17. oktobar, 1895. 

         «Ako vam nedostaje opipljiv dokaz o Njegovoj ljubavi, gledajte na krst Golgote.» – Uputstvo za mlade, 2. mart, 1893.

         Bog s najnežnijom brigom misli na svoju decu ima pred sobom podsetnik da ne bi nikada zaboravio decu o kojoj se brine. «Može li žena zaboraviti porod svoj, da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe. Gle na dlanovima sam te izrezao, zidovi su tvoji jednako preda mnom» (Isaija 49,15).

         5. Krst nam otkriva Božju dobrotu i podstiče nas da mu dobrovoljno predamo svoj život

«Krst sa Golgote predstavlja snažan apel i ubedljiv razlog zašto treba da volimo Hrista i zašto treba da Ga smatramo prvim, poslednjim i najboljim u svemu… Dok idući uz Golgotu i gledajući na krst, gledao Spasitelja u Njegovim samrtnim mukama, Sina Božjeg kako umire, Pravednik za nepravednike, najbolje možemo da naučimo lekciju o krotosti i istinskoj dobroti.» – Da upoznam Njega, str. 65.

»Božji karakter se otkrio u žrtvi pomirenja. Moćni argumenat sa krsta celoj vasioni jasno dokazuje da se za kobni put greha kojim je Lucifer krenuo ni na koji način ne može okriviti Božja vladavina.» – Velika borba, str. 445.

«O, razmišljajmo o toj čudesnoj i neshvatljivoj žrtvi koja je prinesena za nas! Nastojmo da shvatimo i cenimo trud koji nebo stalno ulaže da privuče izgubljene i da ih vrati u Očev dom! Snažniji podsticaji i moćnija sredstva ne mogu se ni zamisliti.» – Put Hristu, str. 18,2.

6. Krst nam govori da je Onaj koji je na njemu umro jedini posrednik između pravednog Boga i palog čoveka

«Niko osim Sina Božjeg nije mogao da nas iskupi, jer samo jedinorodni Sin, koji je bio u naručju Očevom, mogao je da nam objavi Boga. Samo On koji je sam poznavao veličinu i dubinu ljubavi Božje, mogao je tu ljubav otkriti svetu. Samo je beskonačno velikom žrtvom, koju je Hristos prineo za pale ljude, mogla da se izrazi ljubav nebeskog Oca prema izgubljenom ljudskom rodu.» – Put Hristu, str. 12,2.

«Nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojijem bi se mi mogli spasti» (Djela apostolska 4,12).

7. Krst nas uverava da će Isus Hristos za svu večnost neraskidivo ostati vezan za ljudski rod

«Svojom smrću se «Sin Božji vezao neraskidivim vezama sa sinovima ljudskim. «Toga radi ne stidi se nazvati ih braćom» (Jevrejima 2,11). On je naša Žrtva, naš Brat i Zastupnik, koji pred Božjim prestolom nosi naše obličje i kroz beskrajna vremena večnosti ostaće jedno sa rodom koji je otkupio – kao Sin čovečiji.» – Put Hristu, str. 12,3.

8. Krst nas uverava da i naši gresi mogu biti oprošteni

         «Kad grešnik dođe do krsta, i gleda u Onoga koji je na krstu umro radi njegovog spasenja, On može da oseti najdublju radost jer su mu na taj način gresi oprošteni. Klečeći u podnožju krsta, on stiže do najuzvišenijeg mesta do kojeg čovek uopšte može da dopre: svetlost poznanja slave Božje otkriva se u licu Isusa Hrista, i grešniku se upućuju reči oproštaja: «Živi, o grešniče, živi. Tvoje pokajanje je prihvaćeno: jer sam pronašao otkup.»Komentari biblijskih tekstova, str. 545. 546.

«Ti, koji se osećaš najnedostojnijim, ne plaši se da izneseš svoj slučaj pred Boga. Onaj koji je i svoj život dao za grehe ovoga sveta preuzeo je brigu za slučaj svake duše. «Koji dakle svoga Sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s Njim sve ne daruje?» (Rimljanima 8,32).

«Priđite Mu sa svojom ukaljanom dušom, onakvom kakva je. Otvorite pred Njegovim svevidećim okom sve njene odaje, i zavapite poput Psalmiste: «Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje, i vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put večni!» (Psalam 139,23.24). – Put Hristu, str. 31,1.

«Podignite pogled, svi vi koji sumnjate i očajavate, jer Isus živi da bi posredovao za vas. Zahvaljujte Bogu za dar koji nam je dao u svom dragom Sinu, i molite se da Njegova smrt ne bude uzaludna za vas. Sveti Duh vas poziva danas. Priđite Isusu svim svojim srcem.» – Put Hristu, str. 49.50.

9. Krst nas motiviše da ne žalostimo više Isusa svojim gresima

»Svakim grehom Isus biva ponovo ranjen. I kad upiremo pogled u Onoga koga smo proboli, onda plačemo zbog greha kojim smo Mu naneli muke. Takav plač nas navodi da se odreknemo greha.» – Želja vekova, str. 300.

10. Krst nam pokazuje šta možemo postati u Hristu Isusu

«Padom u greh sinovi Adamovi postali su robovi sotone, verom u Hristovu žrtvu oni postaju deca Božja. Uzevši na sebe ljudsku prirodu, Hristos je uzdigao ljudski rod. Zahvaljujući povezanosti sa Hristom, ljudi se zaista mogu udostojiti da se nazovu «deca Božja.» – Put Hristu, str. 13,1.

11. Krst nam pomaže da svoj život posvetimo službi Bogu i bližnjima

«Oni koji su postali sudeonici Hristove milosti biće spremni na svaku žrtvu da bi i drugi, za koje je On umro, mogli uživati u tom nebeskom daru. Oni će činiti sve što je u njihovoj moći da bi svet u kojem žive učinili boljim… Ako smo «ispitali i videli da je dobar Gospod» nećemo moći da ćutimo… Pozvaćemo i druge da dođu k Njemu…» – Put Hristu, str. 70,3.

12. Krst nam govori da svojim delima ne možemo da se opravdamo

«Mi u sebi nemamo ničega čime bismo mogli da se hvalimo. Nemamo razloga da uzdižemo sebe.» – Put Hristu, str. 57,1.

„Prestanimo da se pozivamo na svoje zasluge.“ – Objavljeni rukopisi H, 11.

Jedino verom u zasluge raspetog i vaskrslog Spasitelja naša služba Bogu može biti ugodna. «Pravednik će» ne od dela, već «od vere živ biti». «Jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umrije» (Galatima 2,21).

13. Krst nas uverava u vrednost svake ljudske duše, pa i našu vrednost u Božjim očima

«Gospod je ožalošćen kad Njegov narod sam sebe potcenjuje. On želi da oni koji predstavljaju Njegovo izabrano nasleđe cene sebe prema onome kako ih On ceni. Oni su Bogu dragi i potrebni, jer inače ne bi poslao svoga Sina da ih iskupi tako visokom cenom…» – Želja vekova, str. 646,3.

14. Krst nas uči pravoj poniznosti kako bi se oslobodili sebičnosti

«Mislite o onome što je u Hristu Isusu.» On je umro da bi nas iskupio, i da bi postao primer svima koji žele da budu Njegovi učenici. Zar ćete dopustiti da vam se sebičnost uvuče u srce? Zar ćete, ne ugledajući se na Hristov primer, uzdizati svoje zasluge? Vi ih u stvari i nemate, osim ako vam se pripišu zasluge Hristove. Zar ćete nastaviti da gajite oholost i kad ste uvideli koliko se Hristos kao božanstvo ponizio i do kakvih se dubina uniženosti kao čovek spustio?» – Komentari biblijskih tekstova, str. 536,1.

«Ovo da se misli među vama što je u Hristu Isusu, koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovjek, ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, smrti na krstu» (Filibljanima 2,5-8).

«Razmišljajući o ovome, mogu li ljudi i najmanje da se uzdižu? Prateći život, patnje i poniženje Hristovo, mogu li oholo da podignu glavu ako nisu podneli nikakvo iskušenje, sramotu i poniženje? Sva ova poniženja, veličanstvo neba podnelo je zbog krivice osuđenog čoveka. U svom poniženju, On je išao sve dublje i dublje dok se nije spustio do najvećih dubina do kojih je uopšte mogao da dopre, da bi uzdigao palog čoveka iz njegove moralne uniženosti. Sve ovo bilo je zbog vas koji se borite za prevlast, za ljudsku slavu i uzdizanje; za vas koji strahujete da vam ljudi ne ukazuju sve ono poštovanje i uvažavanje koje vam, po vašem mišljenju, pripada.« – Komentari biblijskih tekstova, str. 535,2.

15. Hristov krst nam govori da je naš krst ipak lakši

Bezgrešni Božji Sin je dragovoljno uzeo na sebe ljudsko obličje čime se zauzeo za spasenje čoveka. Izložio se kušanjima, patio, trpeo poniženje, sramotu i smrt. Bio je čovek bola, izdržao je najveće duševne i telesne muke, ali nije nikad zbog toga izgovorio ni jednu nestrpljivu reč koja bi izražavala gunđanje protiv Boga. Niko od ljudi nikad nije toliko patio kao On. Ako želimo da delimo Njegovu slavu u večnosti, ako želimo krunu koja će se staviti na glavu pobednika prilikom Njegovog slavnog dolaska, i mi moramo, makar malo, onoliko koliko naš milostivi nebeski Otac proceni da možemo podneti, potrpeti noseći svoj krst, ne zbog Njega, nego zbog svog očišćenja i oplemenjivanja. Ako nismo spremni da zajedno sa apostolima zapevamo što ponekad postradamo za Hrista, nemojmo makar jadikovati i plakati zbog toga, jer su naša muka i naš krst neuporedivo lakši od Spasiteljevog.

„Ako želimo da na kraju budemo spaseni, moramo naučiti pouku strpljenja i poniženja u podnožju krsta.“- Želja vekova, str. 66.

16. Krst nas uči da oprostimo onima koji greše protiv nas

Sitne međusobne razmirice ćemo lakše izgladiti, pa i svojim neprijateljima koji su se teže ogrešili o nas lakše ćemo oprostiti, ako smo svesni da su naši lični gresi toliko veliki da su prikovali Hrista na krst i da nam On sve to ipak prašta.

17. Krst nas uzdiže Bogu

„Krst vas uzdiže sa nizine ove zemlje i dovodi u slatku zajednicu s Bogom. Nošenjem krsta vaše iskustvo može postati takvo da se pravom možete reći: „Znam da je živ moj Iskupitelj! I pošto je On živ i ja ću oživeti takođe.“ Kakve li sigurnosti u ovome!“ – Komentari biblijskih tekstova, str. 466.

18. Krst nas podseća na posledice našeg izbora

„Krst stoji tamo gde se dva puta razilaze u suprotnim pravcima. Jedan je put poslušnosti koji vodi u nebo. Drugi pravac usmerava na široki put kojim čovek lako može da putuje sa svekolikim bremenom greha i iskvarenosti, ali kraj mu je propast.“ – Komentari biblijskih tekstova, str. 466.

19. Krst nas podseća na rezultat samopožrtvovanja

„Seme posejano u zemlju daje plod, a taj plod se ponovo seje. Tako se žito umnožava. Tako će Hristova smrt na krstu Golgote uroditi plodom večnog života. Proučavanje te žrtve biće radost onih koji će, kao njen plod, živeti kroz beskrajna vremena večnosti.“ – Želja vekova, str. 600.

20. Hristovom žrtvom na krstu su nam omogućeni svi ovozemaljski blagoslovi

„Ranama svog mučenog i šibanog tela, Hristos je iskupio hleb koji jedemo. Voda koju pijemo otkupljena je Njegovom krvlju za nas prolivenom. Uzimajući svoju svakodnevnu hranu, svaki od nas – bio on vernik ili nevernik – hrani se telom i krvlju Hristovom. Krst Golgote otisnut je na svakom hlebu, njegov odblesak se može videti na vodi svakog izvora.“ – Želja vekova, str. 639. 640.

«Jer Bogu tako omilje svet

da je i Sina svojega jedinorodnoga dao,

da ni jedan koji ga veruje ne pogine,

nego da ima život večni”

(Jovan 3,16).

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s