EKUMENIZAM – rešenje ili promašaj

«U ime religije vođeno je više ratova i proliveno više krvi, nego iz bilo kog drugog razloga. Hiljadama godina ljudi se međusobno kolju i istrebljuju. Bezbrojni su milioni tako pobijeni u ime Boga, Alaha, Bude, Muhameda ili Hrista. Hrišćani ubijaju Jevreje, Jevreji muslimane, muslimani ustaju protiv Hindusa, hrišćani protiv hrišćana, Šiiti protiv Suna, Siki protiv Hindusa – tako su prolivene reke krvi da bi se svet otarasio »zlih ljudi« i stvorio mir. Da li je moguće da ljudi različitih vera i kultura žive u miru na ovom svetu? Kada posmatramo podele među hrišćanima, ili beskrajni sukob između Palestinaca i Jevreja, izgledi za mir su veoma slabi. Svesni mračnih zapisa iz istorije, neki bi da ukinu svaku religiju – neki opet da sve kombinuju sa religijom!

I upravo zbog potrebe za mirom «Danas se dešava nešto što je bez presedana u istoriji. Vodeći državnici i verski prvaci predlažu Novi svetski poredak, plan za koji mnogi iskreno veruju da može obezbediti mir na zemlji. Jedinstvo kojim se žele prevazići barijere koje tako dugo razdvajaju pojedine kulture i religije.

«Značajan progres u pravcu Novog svetskog poretka ogleda se i u duhu ekumenizma.» — Šta se krije iza formule: Novi svetski poredak, str. 2. 3.

Šta je ekumenizam?

U korenu ove reči i njenom osnovnom značenju nalazi se grčka reč koja znači opšti, vaseljenski, univerzalni. „Ekumenizam je nova tendencija, ideja za ujedinjenje svih hrišćanskih crkava i njihovo približavanje ostalim religijama sveta“. (Enciklopedija leksikografskog zavoda, knjiga II str. 217). Ovim izrazom u savemenim uslovima podrzumeva se najpre ujedinjenje svih crkava, zatim svih religija i ideologija.

Ne samo hrišćani, već i svi ljudi na svetu složiće se da je jedinstveno među hrišćanima neophodno potrebno. Ideja da se ujedine sve svetske religije i ideologije je odlična. Kad bi se tako nešto moglo ostvariti i kad bi se ostvarili zamišljeni snovi, bilo bi više nego dobro. Međutim, iako je želja dobra, praksa ujedinjenja je pogrešna, i s pravom  se očekuje da i plodovi budu gorki.

Počeci

Tokom istorije (između 325. i 789. godine) održano je sedam ekumenskih sabora koji su imali za cilj da ujedine hrišćane u verovanju, učenju i organizaciji. Ali, što su se vođe hrišćanskih crkava više trudile da uspostave ili očuvaju mir, jedinstvo učenja, verovanja i organizacije, sve više su se stvarali nesporazumi, podele, rascepi, odvajanja i nove grupe.

Temelj modernog ekumenizma postavila je prva konferencija Internacionalnog misionarskog društva 1910. godine u Edinburgu. Godine 1921. održan je Internacionalni misionarski koncil, a 1927. održana je Konferencija vere i rada u Lozani u Švajcarskoj. Ove aktivnosti dovele su do osnivanja Svetskog saveza crkava 1948. godine. (Encyclepedia Britannica, Vol. VI p.295).

Krug crkava koje su se priključile ovom pokretu se vemenom proširio. U naše vreme ovaj savez ne sačinjavaju isključivo hrišćanske crkve, već se dijalog o saradnji vodi i sa hinduistima, budistima, muslimanima, Jevrejima. Izgleda da su u ovo poslednje vreme sve snage usmerene u pravcu jedinstva. „Ujediniti se da bismo preživeli“, to je moto našeg vremena. Koliko je ovo pitanje važno pokazuju i druge činjenice i napori, npr. ujedinjenje Evrope, Ujedinjene nacije, jedinstvo hrišćanskih crkava, jedinstvo svih religija i ideologija, jedinstvo celog sveta.

Šta je jedinstvo?

Jedinstvo je pojam koji označava povezanost nekog mnoštva kao i zajedničke karakteristike koje to mnoštvo ima. Jedinstvo označava zavisnost i uzajamno delovanje među svim elementima kao i karakteristike onoga što je ujedinjeno. Ujedinjenje je potpuno stapanje više elemenata u jedan potpuno novi sastav. Međutim, ne mogu se ujediniti svi elementi u prirodi. Vatru i vodu niko nikada nije mogao ujediniti, vatru i drvo, vatru i slamu i slično. Neko može imati veliku želju da to učini, ali је to jednostavno nemoguće. Nemoguće je sastaviti različite supstance, a da svaka od njih sačuva svoj identitet. Spajanje daje potpuno novo jedinjenje koje negira, uništava, prvobitni identitet sastavnica. Zato je nemoguće ući u jedinstvo svih religija i ideologija, i dalje sačuvati svoj identitet. Identitet će se vremenom stopiti sa novom okolinom.


Krajnji ciljevi ekumenizma

Šta je to što povezuje u ekumensko društvo? Zajednička potreba, zajednički cilj. Međutim, kako će članovi toga „jedinstva“ biti povezani ako svako drugačije shvata, misli, veruje, procenjuje vrednosti prema svojim vlastitim merama i drugačije deluje?

Oznaka pravog i potpunog jedinstva izražava se u zajedničkom mišljenju, govoru i delovanju. Raznolika mišljenja, suprotna učenja ne donose harmoniju već konfuziju. Ipak „oni jednu volju imaju” a to je da “silu i oblast svoju daju zveri“ (Otkrivenje 17,13). Da bismo ovo razumeli moramo znati ko je zver i koja je njena uloga. Biblija simbolom zveri označava versko-političku silu koja svoje zakone stavlja iznad Božjeg zakona i ukida građanske i verske slobode. Nepokoravanje njenim zakonima povlači za sobom određene sankcije.

„Katolici, protesanti i svetovni ljudi privhatiće oblik pobožnosti bez njene sile, i u ovom sjedinjenju će videti pokret za obraćanje sveta i uspostavljanje dugoočekivanog hiljadugodišnjeg carstva.“ (E.G.Wajt, Velika borba)

Protestanti Sjedinjenih Američkih Država biće prvi koji će preko ponora pružiti ruku da bi prihvatili ruku spiritzma. Oni će prihvatiti ruku rimske vlasti, i pod uticajem ovog trostrukog saveza ova će zemlja poći stopama Rima time što će gaziti pravo savesti.“ (E.G.Wajt, Velika borba) Ovo proročanstvo počelo je da se ispunjava osnivanjem Svetskog saveza crkava, koji je u početku bio sastavljen od protestanata.

Tek kada nastupi ovakvo stanje, i kad se u celom hrišćanstvu ostvari ujedinjenje crkve sa svetom, onda će pad Vavilona biti potpun. Promena će nastajati malo po malo.“ (E.G.Wajt, Velika borba) Ovo je napisano 1888. godine.

Ovde su navedena samo neka od proročanstava koja su davno predvidela da će u poslednje vreme ljudi pokušati da se ujedine, slože i jedinstveno deluju. Sada imamo priliku da ustanovimo kako se ispunjava ovo predviđanje.

Za ekumeniste je ujedinjenje rešenje u kome vide obnovu čovečanstva. Međutim, krajnji cilj je anatemisanje i uništenje onih koji u taj savez ne žele da uđu. Biblijsko proročanstvo predviđa da će, slično kao u danima vernog Mardoheja, do kraja vremena postojati narod “čiji su zakoni drugačiji”, koji poštuje Božji zakon i odbija da se pokori krajnjem proizvodu ekumenskog ujedinjenja – zakonu o obaveznom svetkovanju NEDELJE. Ovaj dan će se uz pomoć građanskih vlasti nametnuti svim ljudima kao sveti, neradni, univerzalni religiozni praznik, a narod koji nasuprot dekretu o svetkovanju nedelje istraje u poštovanje originalnog Božjeg zakona zapisanog u Svetom pismu biće optužen da ometa dobre namere za uspostavljanje mira u svetu.

Kakvo jedinstvo je Bogu ugodno?

Ideja o hrišćanskom jedinstvu nije nova, niti je nužno pogrešna. Štaviše, još se Isus molio za jedinstvo svojih sledbenika (Jovan 17). Apostoli i prvi hrišćani propovedali su o jedinstvu. Isus se molio za svoje sledbenike: „Da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu“. Isus i Otac su dve osobe, ali sa Svetim Duhom sačinjavaju jedno Božanstvo. Karakteristika Njihovog jedinstva je u tome što isto misle, imaju iste ciljeve i svi ideali su im zajednički. Isus dalje naglašava: „Da i oni u nama jedno budu“. Nema trajnog i potpunog jedinstva bez Isusa Hrista.

Apostol Pavle poziva vernike na jedinstvo: „Starajući se držati jedinstvo Duha u svezi mira: jedno telo, jedan duh, kao što ste i pozvani u jednom nadu zvanja svojega. Jedan Gospod, Jedna vera, jedno krštenje“. (Efescima 4,3-5). Jedinstvo među hrišćanima može se postići ako svi koji sačinjavaju jedinstvo imaju isti duh, pripadaju istom telu, imaju istu nadu, istu veru i isto krštenje. Bez ovih komponenata nema jedinstva za koje se Isus molio.

Biblija je jedino pravilo vere koji su priznali Hristos, apostoli i vernici apostolske crkve; pa će zato, sve što je izvan, biti podložno preispitivanju. Sve što se suprotstavlja biblijskom učenju je zabluda i treba ga odbaciti. Tek onda kada bismo se složili u učenju, prihvativši prvobitno učenje koje je osnova hrišćanskog jedinstva za koje se Hristos molio, bila bi stvorena zdrava i čvrsta osnova za pravilno i trajno jedinstvo. Bez doktrinarnog jedinstva – nema harmoničnog jedinstva, već zbrke, a zbrku Biblija naziva Vavilonom. Božja poruka iz Otkrivenja 18,1 poziva sve koji žele da spasu svoje duše, da napuste Vavilon.

Jasno je da je nemoguć susret između pravih hrišćana i religija sveta; kao neutralnih, jednih pored drugih, bez obostranog stavljanja pod znak pitanja ili sumnju svega onoga u što su do sada kao hrišćani verovali. Svaki kompromis između istine i laži čini se na štetu istine.

Na osnovu knjige ”Na pragu novog svetskog carstva” (Blagoje Samardžija)

Priredila: Ana Todorović

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s