MOĆ NAVIKE

         Šta su navike?

         Navika je konopac koji svakodnevno uplićemo sve dok ne postane previše čvrst da bismo ga pokidali. Onda nas čvrstina tog konopca navike vodi do vrha ili nas vezuje za dno, zavisi od toga da li je reč o dobroj ili lošoj navici. Kad prihvatamo naviku, prihvatamo i njene konačne rezultate.

Karike lanca loših navika su preslabe da bi se osetile, sve dok ne postanu prejake da bi se prekinule. Loše navike dolaze polako i na prijatan način, i u većini slučajeva navika poseduje nas pre nego što postanemo svesni da mi posedujemo nju.

Dobre navike se teško stiču, ali se s njima lako živi. Loše navike se lako stiču, ali se s njima teško živi.

Ljudi ponavljanju naučene obrasce mišljenja, emotivnog reagovanja i delovanja. Čak i kad uvide da su ti obrasci štetni i loši, nastavljaju da ih upražnjavaju samo zato što im je to prešlo u naviku.

         Kako se navike stvaraju?

Svaka nervna ćelija je izgrađena od:

  • centralnog dela koji se zove nukleus (jezgro),
  • koga okružuje tečnost (citoplazma) i od
  • granične strukture koja se zove ćelijska membrana,
  • produžeci ove membrane u vidu finih niti zovu se dendriti i zaduženi su za prijem informacija
  • jedan izraštaj, znatno duži od drugih pod imenom akson ili neurit prenosi informacije sa ishodnog na druge neurone.

A sve ovo funkcioniše na sledeći način:

  • između produžetaka dveju ćelija ostvaruje se veza pod nazivom sinapsa,
  • pod elektronskim mikroskopom postoje sićušna uvećanja na aksonu presinaptičkog neurona, po izgledu slična dugmićima koji se zovu boutonsi,
  • kroz boutonse se izlučuju različita hemijska jedinjenja,
  • jedan od njih je acetilholin koji zatvara sićušne pore ili sinapse i stimuliše narednu ćeliju da prenese poruku dalje,
  • svaka misao ili akcija koja se često ponavlja ustvari izgrađuje ove sićušne dugmiće na krajevima nervnog vlakna, pa prenošenje misli ili akcije vremenom postaje sve lakše,
  • naše ustaljene navike u bukvalnom smislu predstavljaju putanje u našem nervnom sistemu. Često ponavljanje iste misli, osećanja ili akcije učvršćuje ovu stazu, baš kao što i koraci utabavaju stazu u snegu. Svaka misao, osećanje ili akcija koja se ponavlja, produkuje fizičke i hemijske promene u nervnim putanjama.

Svaka često ponavljana aktivnost ili misao mogu stvoriti trajne fizičke i psihičke promene u telu. Navike stvaraju trajne puteve u mozgu. One su prvo pohranjene u mozgu, a tek onda u ostatku tela.

         Okoreli lažov, osoba koja hronično kasni, promiskuitetni pojedinac, onaj koji je nastavio da spava – svi su počeli na isti način. Mali početni ustupci doveli su do sve većih, sve dok te loše navike ne postanu način života. Navike su stvorene mnogobrojnim ponavljanjima. Ustaljene navike se odvijaju bez razmišljanja, automatski.

„Propust, ponovljen više puta, prelazi u naviku. Jedan pogrešan postupak priprema put za drugi. Takav postupak, ponovljen više puta, postaje navika. Rđave navike se stvaraju mnogo lakše nego dobre, ali se mnogo teže odbacuju.“ – R & H 5. decembar 1899.

Sve veštine se bolje razvijaju kad su prethodno izvedene u umu. Telo se tako priprema da odgovori na nešto na šta se um već pripremio. Putevi koji su se razvili u umu, stvaraju lako nameravane navike.

Nema ničeg tajnog u prirodi nečijeg karaktera. Karakter se otkriva ne kroz povremena dobra ili loša dela, već kroz namere koje se ispoljavaju kroz naučene reči i dela.

Dobre navike mogu da uštede mnogo truda i energije.

Kada se stvaraju navike?

Navike mogu biti stvorene bilo kad u životu, ali je najbolje vreme za početak rano detinjstvo. Prvostvorene mreže u mozgu su ujedno i najtrajnije.

“Uči dete prema putu kojim treba da ide, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari” (Priče Solomunove)

Ono što dete gleda i sluša, ostavlja duboke tragove u nežnom dečijem umu, koje nikakve kasnije životne okolnosti ne mogu u potpunosti izbrisati. One se mogu modifikovati ozbiljnim vežbanjem u nastavku života, ali retko kad u potpunosti promeniti.

„Majke, Bog će biti uz vas dok se trudite da stvorite dobre navike kod svoje dece. Ali sa tim morate početi od njihovog najranijeg detinjstva, u suprotnom će vaš zadatak u tom pravcu biti veoma težak.“ – R & H 5. decembar 1899.

Kad bi mladi samo mogli znati kako će brzo dobiti mnoštvo navika, obratili bi više pažnje na svoje ponašanje u konkretnim slučajevima. Mi smo ti koji tkamo svoju sudbinu, na dobro ili zlo, ali nikad neutralno. Svaki, čak i najmanji potez vrline ili pak poroka, ostavlja svoj trag koji nikad nije beznačajan.

         Važnost dobrih navika u malim stvarima

         Mali previd, loša odluka ili protraćenih sat vremena, u većini slučajeva, ne rezultiraju trenutnim i merljivim rezultatima. S obzirom da nam se nije dogodilo ništa strašno, da nema neposrednih posledica koje bi nam privukle pažnju, mi iz dana u dan ponavljamo iste greške, razmišljamo na pogrešan način, slušamo pogrešne glasove i donosimo pogrešne odluke. Juče nam se nebo nije srušilo na glavu, dakle naš čin je, verovatno, bio bezopasan. Pošto naizgled nema nikakvih vidljivih posledica, verovatno ga možemo i ponoviti. «Što nema odmah osude za zlo delo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da čine zlo» (Priče Solomunove).Ali bol i žaljenje zbog tih pogrešnih procena samo su odloženi za budućnost. Posledice se akumuliraju sve dok ne dođe dan podnošenja računa, dan kada moramo da platimo cenu loših izbora – izbora za koje se činilo da nam nisu važni.

“Ko je vjeran u malom i u mnogom je vjeran” (Luka 16,10). Važnost takozvanih “malih stvari” u životu se potcenjuje samo zato što se to smatra neznatnim. Ali upravo te sitnice umnogome dopunjavaju stvarnu životnu disciplinu. U hrišćanskom životu zaista nema ništa nevažno i beznačajno. U izgrađivanju karaktera nailazimo na mnoge opasnosti baš zato što potcenjujemo važnost malih stvari.” – Hristove očigledne pouke, str. 321.

“Velike istine moraju se ogledati i u malome. Praktična religija treba da se ispoljava i u najmanjim dužnostima svakodnevnog života…. Neka se živa vera poput zlatne žice provlači kroz sve što činimo čak i u najsitnijim dužnostima; onda će i svakodnevni rad doprinostiti našem hrišćanskom rastenju i napredovanju. Mi ćemo uvek gledati u Isusa. Ljubav prema Njemu davaće nam životvornu snagu u svemu čega se prihvatimo.” – Hristove očigledne pouke, str. 321.

         “Ko je nevjeran u malome i u mnogom je nevjeran.” Izneveravanjem čak i u najmanjim dužnostima, čovek zakida Tvorcu službu koju Mu duguje; a to se sveti i njemu samome. Kao takav, on propušta da stekne milost, snagu i čvrstinu karaktera, što se postiže samo bezuslovnim potčinjavanjem Bogu… Pošto se u malome ne rukovodi pravim načelima, on će propustiti da se pokori Bogu i u onome što kao veliko smatra svojim naročitim zadatkom. Pogreške koje on sebi dopušta u sitnim pojedinostima života postaće njegova navika i u važnijim poduhvatima. On se prirodno rukovodi načelima na koja je navikao, jer ponavljani postupci stvaraju navike, navike formiraju karakter, a karakter određuje našu sudbinu za ovaj život i za večnost.” – Hristove očigledne pouke, str. 316.317.

Poseješ postupak – požnješ naviku, poseješ naviku – požnješ karakter, poseješ karakter – požnješ sudbinu.

Bićemo onoliko samostalni, za vreme i večnost, koliko su nam to omogućile naše navike.

Kako savladati loše navike?

Mnogi ljudi imaju izgovor za svaku novu zapostavljenu dužnost rečima: „Ovu ne brojim.“ Čovek je ne mora brojati, ali ona je i pored toga ubrojana. Negde među njegovim nervnim ćelijama i vlaknima, molekuli su je ubrojali, registrovali i pohranili, kako bi je upotrebili protiv njega kad naiđe sledeće iskušenje. Ništa što smo ikad uradili, u doslovnom naučnom smislu, nije isparilo iz mozga.

“Neka niko ne laska sebi da će grehe koje je za neko vreme negovao lako odbaciti. To nije tako. Svaki greh slabi karakter, jača tako stečenu naviku, i neminovno razvija telesnu, moralnu i duševnu izopačenost. Vi možete okajati nepravdu koju ste učinili i krenuti pravim putem; ali ustaljena navika i stalna prisnost sa zlom otežavaće vam da uočite razliku između dobroг i rđavog. Sotona će vas stalno napadati preko vaših rđavih navika koje su pustile u vama dubok koren.” – Hristove očigledne pouke, str.247.

Neke navike je lakše stvoriti od drugih, jednostavno zato što nasleđujemo drugačije sklonosti. Zbog široko rasprostranjenog praktikovanja loših navika tokom generacija, one se mnogo lakše formiraju od dobrih i teže ih je se osloboditi kad su jednom uspostavljene.

Mnogi ljudi sagore mnogo nervne energije pokušavajući da se odupru nečemu što ne žele da rade, samo zato što su dozvolili nitima misli da se zadrže suviše dugo u njihovom umu. Oni nisu ni svesni da na taj način sami sebi pripremaju pad u budućnosti u nekim trenucima nepažnje.

Navike se mogu savladati stvaranjem drugih navika koje su snažnije od onih kojima se želimo odupreti. Moguće je izgraditi nove puteve u mozgu svesnim biranjem da, drugačije nego što smo navikli, odgovorimo na neku situaciju, tada će nervni impulsi koji putuju mozgom radije izabrati novi put umesto starog.

Potrebno je naći adekvatnu zamenu staroj, lošoj navici. Umesto besposličenja otići na plivanje, okopati baštu, trenirati; umesto kritikovanja, kompliment; umesto durenja smešak; umesto prigovaranja pesma. Za ovo je potrebna vežba.

Nađimo ravnotežu u aktivnostima: posao, igra, obroci, vežbanje, odmor, učenje, razmišljanje i nesebična služba – sve treba da bude uravnoteženo zastupljeno.

Svaki uspeh na pravom putu će nas učiniti jačim i posle određenog vremena izgradićemo tako snažan odnos prema pravom putu da će biti skoro nemoguće da napravimo grešku.

Donošenjem čvrste odluke i nedvosmislenim izjavama „ne, neću to učiniti“ ili „da, ja ću to učiniti“ doprinosimo da se „dugmići“ brže formiraju. Nervna struja putuje brže ako je okidajući podražaj jači.

Bolje je loš impuls zaustaviti dok je još u formiranju, umesto kada je potpuno formiran. Filozofija „samo još ovaj put“ učvršćuje lošu naviku.

Najbolji način za zaustavljanje impulsa u pupoljku jeste da odemo nazad u um i iskorenimo ove motive koji uništavaju karakter, zasadimo seme nove navike i uzgajimo tu novu naviku u razmišljanju.

Ukoliko u toku učenja novih moždanih puteva skliznemo opet na stari drum i počnemo da se ponašamo kao ranije, nikad ne slušajmo glas starog đavola koji nam šapuće da se nismo i ne možemo promeniti. Kad padnemo, ustanimo i nastavimo da radimo na novom putu. Nismo izgubili tlo na novom putu – novi „dugmići“ nisu izbrisani slučajnim padom.

Napraviti promene nije lako. Ali tajna uspeha je u metodi „korak po korak“ – počevši od jednostavnih stvari ka komplikovanijim, od lakših ka težim. Nije moguće načiniti drastične promene preko noći, važno je odabrati kurs i stalno napredovati njime, ne osvrćući se na brzinu napredovanja jer je ona individualna. Što dalje odmičemo od „mrtve tačke“ put je sve lakši i zanimljiviji. Jedino što je bilo teško jeste pokrenuti se.

Tražimo od Boga u molitvi snagu za savladavanje loših navika. Nemojmo se u molitvi zadržavati samo na svojim lošim navikama, priznajmo ih, zatim u veri i sigurnosti zatražimo pomoć za njihovo savladavanje i očekujmo da ćemo je primiti. Zadržavajući se u molitvi previše na svojim manama mi nesvesno svoje loše moždane putanje opet hranimo impulsima. Dobre navike tako ni ne dobijaju impulse, pobedničkim putevi u mozgu ni ne postoje tj. na njima postoji blokada. Molitva u veri znači fokusirati se na pozitivna Božja obećanja, a ne jadikovanje nad svojom slabošću. Kad se molimo, molimo se u veri za novu naviku koju želimo da usvojimo, a ne za staru koju želimo da pobedimo. Razmišljajmo o smislu ljubavi, milosti, dobrote, radosti, mira i umerenosti. Proučavajmo živote Hrista i drugih biblijskih ličnosti u trenucima kad su pobeđivali. Držimo se u čvrstoj veri Božjih obećanja i podredimo svoju volju Njegovoj, moleći se: “Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje.” 026ad_to

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s