NEPROMENJIVOST BOŽANSKIH ZAKONA

»Dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovaili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši«

Matej 5, 18.

Svako drvo koje raste, svaki cvet što cveta i svaka pahulja koja pada svedoče o neprekidnosti delovanja Božjeg zakona. Svi mi priznajemo prirodne zakone kada ih dovodimo u vezu sa živim svetom, prihvatamo da sunce, mesec, zvezde, plimu i oseku kontroliše zakon. Upravo je zakon razlog što je svemir tako harmonično precizan i da nema zakona nikada ne bismo bili sigurni da će sunce ponovo izaći ili da će se smeniti godišnja doba. Svemir je svemir reda i zakona, od svog najmanjeg dela pa do sunčevog sistema. Zakon je neprestano na delu, on je na svim mestima, moćan, tih i stalan.

Pored zakona prirode postoji i moralni zakon kao uslov uspešnosti ljudskog življenja. Našim životima upravljaju i prirodni i moralni zakoni, stvarni, bezuslovni principi koji se nikad ne menjaju. Autor kako prirodnog tako i moralnog zakona jeste sam Bog. Moralni Zakon je izraz Njegovog karaktera i sadržan je u Deset zapovesti koja glase:

1. Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga.Nemoj imati drugih bogova uza me.

2. Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohađa grijehe otačke na sinovima do trećega i četvrtoga koljena onijeh koji mrze na mene; a činim milost na tisućama onijeh koji me ljube i čuvaju zapovijesti moje.

3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; Jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud.

4. Sjećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.

A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.

5. Poštuj oca svojega i mater svoju,da ti se produlje dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.

6. Ne ubij.

7. Ne čini preljube.

8. Ne kradi.

9. Ne svjedoči lažno na bližnjega svojega.

10. Ne poželi kuže bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega. (2. Mojsijeva 20,2-17.)

Čovek nije stvorio niti prirodni, niti moralni zakon. Te zakone je uspostavio Bog, a čovek im je podložan. Čovek zakon ne može menjati, već može jedino da radi u saglasnosti s njim ili protiv njega, na svoju korist ili štetu.

Moralni zakon je isto tako temeljan kao i zakon gravitacije. Sa moralnim zakonom nema demokratije, kao što je nema ni sa fizičkim zakonima. Ono što je Bog postavio, nijedan čovek ne može da ukine.

            „Propisi sadržani u Deset Božjih zapovesti odnose se na sve ljude, i svi treba da im se pokoravaju. Tih deset kratkih, ali sadržajnih i autoritativnih propisa obuhvataju dužnosti čoveka i prema Bogu i prema bližnjima, a svih deset se zasnivaju na velikim osnovnim načelima ljubavi: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom snagom svojom i svom misli svojom, i bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Luka 10,27; vidi takođe 5. Mojsijeva 6,4.5; 3. Mojsijeva 19,18). Načela sadržana u tih Deset zapovesti izložena su detaljno i data u takvom obliku da se mogu primeniti na svakog čoveka u svim životnim okolnostima i u svim prilikama.“ – Patrijarsi i proroci, str. 310.

“Još od samog početka velike borbe na nebu, sotonina stalna namera je bila da sruši Božji zakon. Da bi ovo postigao, pobunio se protiv Stvoritelja, i iako je bio zbačen sa neba, nastavio je istu borbu na zemlji. Da ljude obmane i da ih tako navede na prestup Božjeg zakona, jeste cilj za kojim je stalno išao. Bilo da ovo postigne odbacivanjem celog zakona, ili uklanjanjem pojedinih njegovih propisa, posledice će na kraju biti iste. Onaj koji »sagreši u jednome«, pokazuje preziranje prema “celome zakonu”; njegov uticaj i primer je na strani prestupa; on »je kriv za sve« (Jakov 2,10).

“Odbacivanjem istine ljudi odbacuju njegog Autora. Kada gaze Božji zakon, time poriču autoritet Zakonodavca.

“Nijedna zabluda prihvaćena od hrišćanskog sveta ne podiže se smelije protiv autoriteta neba, nijedna se neposrednije ne suproti zdravome razumu, i nijedna nije opasnija po svojim posledicama nego nauka novoga doba koja se tako brzo širi – a to je da Božji zakon nije obavezan za ljude. Svaka zemlja ima svoje zakone, koji zahtevaju poštovanje i poslušnost. Nijedna država ne bi mogla postojati bez njih. Zar se onda može zamisliti da Stvoritelj neba i zemlje nema nikakvog zakona za stvoja stvorenja? Pretpostavimo da ugledni propovednici javno propovedaju da zakoni koji vladaju u njihovoj zemlji i štite prava građana nisu obavezni – da oni ograničavaju slobodu naroda i da ih zato ne treba poštovati; dokle bi se ovakvi ljudi trpeli na propovedaonici? A zar je veća uvreda prezirati zakone država i zemalja nego gaziti božanske propise koji su temelj svih država? Bilo bi mnogo razumljivije da države ukinu svoje propise i dopuste ljudima da rade što hoće, negoli da Gospodar svemira poništi svoj zakon i ostavi svet bez merila za suđenje krivaca ili opravdavanje poslušnih.

“Gde god se odbace božanski propisi, greh prestaje da izgleda grešan, a pravda poželjna. Oni koji odbijaju da se pokore Božjoj vladavini potpuno su nesposobni da vladaju sami sobom. Njihovim opasnim naukama usađuju se duh nepokornosti u srca dece i omladine, koja po svojoj prirodi ne podnose ograničenja, a posledica toga je da se u društvu širi bezakonje i razuzdanost. Iako se mnogi rugaju lakovernosti onih koji se pokoravaju Božjim zahtevima, oni sami rado prihvataju sotonine obamane. Oni popuštaju telesnim željama i čini grehe koji bi navukli Božje sudove.

“Oni koji uče narod da omalovažavaju Božje zapovesti seju neposlušnost da kasnije požnju ono što su posejali. Neka se uklone ograde postavljene božanskim zakonom, i ubrzo će se pojaviti nepoštovanje prema ljudskim zakonima.

“Pošto Bog zabranjuje nepoštena dela, lakomost, laži i prevare, ljudi su spremni da gaze Njegove propise kao smetnju svome svetovnom napretku; ali posledice odbacivanja ovih propisa biće strašnije nego što mogu da zamisle. Ako zakon ne bi bio na snazi, zašto da se čovek boji da ga prestupa? Lična svojina ne bi više bila sigurna, ljudi bi nasiljem otimali imanja svojih bližnjih, i najjači bi postali najbogatiji. Ni sam život ne bi se cenio. Bračni zavet ne bi više bio sveti zakon, koji štiti porodicu. Onaj koji bi imao vlast, mogao bi, ako bi hteo, da na silu otme ženu svome bližnjemu. Peta zapovest bi se uklonila zajedno sa četvrtom. Deca se ne bi ustručavala da oduzmu život svojim roditeljima ako bi time mogla da ostvare želje svoga pokvarenog srca. Civilizovani svet bi postao horda razbojnika i ubica, a sigurnost, mir i sreća bi iščeli sa sveta.

“Već sama nauka da su ljudi oslobođeni poslušnosti Božjim zahtevima je oslabila silu moralne obaveze i svetu otvorila brane nepravde. Bezakonje, rasipnost i pokvarenost navaljuju na nas kao opasna poplava. U porodici sotona uveliko radi. Njegova zastava se vije i na domovima onih koji tvrde da su hrišćani. Tu je zavist, sumnjičenje, licemerstvo, otuđivanje, raspre, svađe, izdavanje poverenih tajni i zadovoljavanje telesnih želja. Uživanje u porocima, bezobzirno oduzimanje života, strašno umnožavanje neumerenosti i bezakonja u svim oblicima i stepenima trebalo bi da podstreknu sve one koji se boje Boga da se pitaju šta mogu da učine da se zaustavi poplava zla.” – E.G.Vajt, Velika borba, str. 471-473.

“Da je bilo mogućno menjati zakon onda bi čovek mogao biti spasen i bez Hristove žrtve; međutim, činjenica da je Hristos morao dati svoj život za pali rod, pokazuje da zakon ne oslobađa grešnika od zahteva koje ima prema njemu. Dokazano je da je plata za greh samo smrt. Hristovom smrću je sotonina propast posatala neizbežna. Međutim, da je zakon bio ukinut na krstu, kao što mnogi tvrde, onda bi sve patnje i smrt ljubljenog Sina Božjeg samo dale sotoni upravo ono što je on tražio; onda bi knez zla likovao, jer bi njegove optužbe protiv Božje vladavine bila potkrepljene. Međutim, baš činjenica je da Hristos podneo kaznu za čovekov prestup predstavlja za sva stvorena bića najmoćniji i najubedljiviji dokaz da je zakon nepromenljiv; da je Bog pravedan, milostiv i pun samoodricanja i da u svom upravljanju vasionom beskrajnoj i večnoj pravdi pridružuje i milost.” – E.G.Vajt, Patrijarsi i proroci, str. 48.

“Da je zakon Božji mogao biti izmenjen ili ukinut, onda Hristos ne bi morao podnositi posledice naših prestupa. On je došao da objasni odnos zakona prema čoveku i da prikaže njegove propise svojim sopstvenim životom ispunjenim poslušnošću.” – E.G.Vajt, Želja vekova, str. 287.

“Božji zakon, kao otkrivenje njegove volje i izraz njegovog karaktera, mora večno postojati kao »veran svedok na nebu«. Nijedna zapovest nije ukinuta; nije promenjeno ni najmanje slovo ili titla. Psalmista kaže: »Doveka je, Gospode, reč tvoja utvrđena na nebesima« (Psalam 119,89). “Verne su sve zapovesti njegove, tvrde su za uvek veka« (Psalam 111,7.8). Poštovanje prema Bogu izražava se poštovanjem Njegovog zakona. Za one koji poštuju i vole Boga „zapovesti  Njegove nisu teške“ (1. Jovanova 5,3).” – E.G.Vajt, Velika borba, str. 473. ty52 \lsdlocked

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s