PRAVO VREME ZA PRAVE ODLUKE – Ana Todorović

»Svjedočim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi život, da budeš živ ti i sjeme tvoje« (5. Mojsijeva 30,19).

Šta su odluke i kako se donose?

Život nas neprekidno tera da pravimo izbore. Svakog dana, svakog trenutka, mi donosimo neku odluku – da li da skrenemo levo ili desno, da li da nešto uradimo odmah ili kasnije, da li da radimo nešto po navici ili da probamo na novi način. Rezultat svakodnevnih sitnih izbora je naš život. Naravno, nisu svi izbori podjednako važni i ne utiču na život u istoj meri. Ali, svaki izbor u određenoj meri utiče na krajnji rezultat. Naše životne odluke nas definišu kao ličnost.

Na svakodnevne, sitne odluke ne trošimo suviše vremena, ali životne odluke kao što su – izbor zanimanja, bračnog druga, mesta stanovanja ili nekog većeg finansijskog ulaganja – jesu odluke nad kojima se valja temeljno zamisliti. Savet iskusnijih koji gledajući sa strane mogu videti ono što sami nismo u stanju, kao i svestrana informacija o mogućim posledicama mogu pomoći u donošenju pravog izbora. Što brže uvidimo istinu, to ćemo brže doneti ispravnu odluku. Savet treba da prihvatimo kao sugestiju, informaciju kao pomoćno sredstvo, ali odluka je na kraju ipak naša lična.

Pri donošenju važne životne odluke valja preispitati šta je to što ide u prilog ili je protiv neke solucije tj. šta dobijamo, a šta gubimo donošenjem odluke. Pri donošenju odluke nije važan broj već težina navedenih pro i kontra stavki. Za donošenje važnih odluka potrebno nam je vreme kako bi u miru i samoći dobro razmislili.

Sa životnom odlukom se ne raspravlja, ona se sprovodi. Ona je uverenje sa kojim živimo stalno, ne s vremena na vreme. Naravno, ako smo je doneli iz srca.

Naše životne odluke otkrivaju naša uverenja. Npr. ako smo uvereni da nismo sposobni za sticanje višeg obrazovanja zadovoljićemo se nižim. Jer nikad ne dozvoljavamo sebi više od onoga što stvarno verujemo da zaslužujemo.

Donošenjem brzih, nepromišljenih „neka bude šta bude“ odluka posle kojih ćemo okrivljavati druge, sudbinu ili životne okolnosti pokazujemo se neodgovornima. Zrela osoba će za svaku svoju odluku preuzeti ličnu odgovornost.

Odluka od životnog značaja

Kvalitet našeg života zavisi od toga da li smo u pravo vreme doneli najbolju odluku i da li smo je ispoštovali do kraja. Ipak, čak i da smo u životu po svakom pitanju mudro odlučili, smisao našeg postojanja se ne svodi samo na biološki opstanak, rast i

razvoj, niti je sticanje znanja i materijalne koristi najviše ljudsko ostvarenje. Sve navedeno u životu ima svoje mesto, ali je bez postavljanja i poštovanja pravog životnog prioriteta nedovoljno. Možemo u životu ostvariti najviša ovozemaljska dostignuća, ali „Jer kakva je korist čovjeku ako sav svijet zadobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup čovek dati za svoju dušu?“ (Matej 16,26). Spoznati smisao svog postojanja i izabrati pravi životni cilj najsudbonosniji je izbor čovekovog života. Bog koji je čoveka stvorio definisao je i smisao njegovog postojanja. Ne preostaje nam ništa drugo nego da upoznamo Boga, uspostavimo odnos sa Njim kako bi držeći se Njega stremili ka tom cilju i do njega jednog dana i stigli. Da li uopšte razmišljamo o odnosu s Bogom, da li ga želimo i na koji način taj odnos ostvarujemo – da li po automatizmu preuzimamo tradicionalno verovanje svojih predaka i glas većine, ne razmišljajući mnogo da li se isti slaže sa zdravom logikom i Božjom Rečju – Biblijom, ili sami za sebe istražujemo, prihvatamo i sledimo ono što na osnovu ličnog osvedočenja zaključimo da je ispravno.

“Mnogi ističu da nije bitno šta neko veruje, samo ako je njegov život ispravan. Međutim, naši postupci, navike, stavovi – ceo način života se formira na osnovu onoga u šta verujemo. Istina i poštovanje Boga su nerazdvojno povezani; poštovati Boga na pogrešan način, kada nam je Biblija na dohvatu ruke, nije moguće.« – E. G. Vajt, Vekovni sukob

Bog poručuje preko svoje reči: „Zaludu me poštuju učeći naukama i zapovijestima ljudskim” (Matej 15,9).

Kao pogrešivi ljudi često samo pretpostavljamo da je nešto dobro i tek kasnije uvidimo da su naša shvatanja bila pogrešna. “Neki se put čini čovjeku prav, a kraj mu je put k smrti” (Priče Solomunove 14,12). Svaka laž, svaka zabluda, proizvodi štetu, kako pojedincima, tako i društvu u celini, zato se na istinu mora neprestano ukazivati.

Na osnovu Božje reči možemo proveriti tačnost i ispravnost svojih verovanja i stavova. Biblija u kojoj je jasno zapisan Božji zakon i u okviru njega i četvrta zapovest koja govori o važnosti svetkovanja subotnjeg dana, predstavlja ustvari Božju pisanu reč upućenu čoveku. Ta Sveta Knjiga je najviše prodavana, najviše proučavana i najviše prevođena knjiga svih vremena. Osim što odgovora na životna pitanja – ko smo, odakle potičemo i kuda idemo – ona nas upućuje na prave vrednosti, savetuje nas kako da se ponašamo. Biblija sadrži najverodostojniju istoriju ljudskog roda. Ona nam takođe svojim proročkim najavama otkriva još neispunjene događaje budućnosti. Najveći dokaz njene istinitosti jesu upravo proročanstva koja su davno izrečena, a koja su se potvrđena istorijom doslovno ispunila. Ispunjena proročanstva jesu garancija da će se i proročanstva koja se odnose na događaje budućnosti takođe ispuniti. Najznačajnije proročke knjige su Knjiga proroka Danila i poslednja knjiga Biblije – Otkrivenje Jovanovo.

Poruka Biblije upućena poslednjoj generaciji stanovnika ove planete izneta je u knjizi Otkrivenja u 14. poglavlju. U ovoj poruci se upućuje opomena svakom čoveku da će se pre Hristovog ponovnog dolaska na svetskoj sceni pojaviti političko-religiozni sistem koji je prikazan simbolom zveri. Ovaj sistem će zadobiti vlast na celoj kugli

zemaljskoj i sebi svojstven način uprave nametnuće svakome – u početku diplomatskim putem, a potom će primenjujući silu zahtevati bezuslovnu poslušnost od svih ljudi sveta.

Samo dve strane

Sa jedne strane zver nudi svoj žig (Otkrivenje 13,16), dok sa druge strane Bog stavlja svoj pečat (Otkrivenje 7,2.3), kao znak raspoznavanja na one koji mu se pokoravaju. Tako se celo čovečanstvo svrstava u dve grupe. Neutralnih po ovom pitanju neće biti. Ova faza u istoriji čovečanstva je kulminacija vekovne borbe između dobra i zla.

Biblija kaže da će većina stanovnika zemlje izabrati lakši put. Jedni će iz ubeđenja, a drugi iz straha priznati ovaj poredak; daće svoj pristanak za dobijanje žiga zverinog uprkos činjenici da time navlače na sebe Božje negodovanje.

Jedna druga, znatno manja grupa ljudi predstavlja one koji će poslušati Božje upozorenje i odbiti pokornost sistemu odbijanjem njenog žiga – bez obzira na cenu. Oni će ostati verni Božjem zakonu i zbog toga dobiti pečat Njegovog odobravanja na svojim čelima.

Osnovna razlika između poštovalaca Boga i poštovalaca zveri jeste držanje Božjih zapovesti i vere Isusove, što će odlučiti ko će dobiti Božji pečat da bi se spasao, a ko će zauvek izgubiti svoju dušu. „Ovdje je trpljenje svetijeh, koji drže zapovijesti Božije i vjeru Isusovu“ (Otkrivenje 14,12)

Oni koji ne budu želeli da se poklone pred ovim sistemom, biće sankcionisani embargom (ekonomske sankcije) u današnje vreme rasprostranjenim načinom kažnjavanja. „I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovima. Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zvijeri, ili broj imena njezina“ (Otkrivenje 13,16.17). Način kažnjavanja neposlušnih koji se primenjuje u međunarodnoj politici na nivou država, ubrzo će se primenjivati i na nivou pojedinaca.

Pomoću modernog načina bankarskog poslovanja na računima će biti vođene, čak stopirane novčane transakcije. Tako nešto je pre stotinak godina bilo nezamislivo, ali Biblija je ovo prorekla pre skoro dve hiljade godina, a ispunjenje tog proročanstva se upravo odigrava pred našim očima.

U to strašno vreme kojem neumitno i sigurno idemo u susret, pokazaće se ko je zaista pobožan, a ko ne, ko Bogu služi samo iz pomodarstva, a ko iz principa, ko iz interesa, a ko iz prave odanosti. Oni koji se pokore zveri uživaće povlastice savremenog života, ali samo za kratko, jer će na kraju izgubiti dušu pošto su se ‘prodali da čine zlo’. »Ko se god pokloni zvijeri i ikoni njezinoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, i on će piti od vina gnjeva Božijega, koje je nepomiješano utočeno u čašu gnjeva Njegova…« (Otkrivenje 14,9.10). Ali će Bog, dobri i milostivi nebeski Otac, koji je čoveka stvorio, krvlju svoga sina Isusa Hrista omogućio iskupljenje od večne smrti i večni život svima koji ga verom i poslušnošću prime, zaista ispuniti svoje obećanje tako što će svoje verne, posle svih pretrpljenih nevolja i patnji, nagraditi životom neprolazne radosti i blaženstva. »Budi vjeran do same smrti, i daću ti vijenac života« (Otkrivenje 2,10).

Reči Biblije nikad ne greše. „Nebo i zemlja proći će, ali riječi moje neće proći (Matej 24,35). Kako su biblijska proročanstva u svoje vreme bila do najsitnije pojedinosti ispunjena, tako ni ovo neće ostati neispuneno. Vreme za ispunjenje ovog proročanstva je upravo pred nama. Iza kulisa svetske politike uveliko se priprema uspostavljanje novog svetskog poretka koji će na kraju od celog čovečanstva zahtevati da se odrekne Božjeg zakona i umesto njega prihvati njegovu modifikovanu verziju – po želji državne crkve.

Ozbiljan poziv

Bog se preko ove poruke danas obraća i tebi – ne slučajno – da u ovom sudbonosnom pitanju odlučiš da ćeš prihvatiti veru Isusovu i održati Božje zapovesti onakve kakve su u svojoj originalnoj formi date preko Mojsija na Sinajskoj gori (2. Mojsijeva 20,2-17); dakle, ne falsifikat koji poštuje većina hrišćanskog sveta. Jedino ćeš tako dokazati svoju odanost Bogu i tako ćeš se osposobiti za dobijanje Božjeg pečata koji predstavlja zaštitu od strašnih katastrofa kojima će istorija ove civilizacije biti zaključena.

Bog nas je sve stvorio sa slobodnom voljom, na nama je izbor. On nam preko svoje Reči poručuje: »Svjedočim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi život, da budeš živ ti i sjeme tvoje« (5. Mojsijeva 30,19). Ako doneseš ispravnu odluku i predaš svoj život Bogu, On će ti darovati svoju moćnu silu kojom možeš pobediti u životnoj borbi. Ako izabereš princip vernosti Bogu kao najviši prioritet, svi tvoji mali, svakodnevni izbori ići će ka tom pravcu i slivati se, kao potoci, u reku te najvažnije životne odluke i na kraju ti obezbediti blaženstvo večnog života.

Dragi čitaoče, nalaziš se pred izborom od životnog značaja. Šta ćeš učiniti sa saznanjima koje si dobio? Da li ćeš ih staviti u neki fajl, neku fioku u svojoj glavi u kojoj držiš brojne beskorisne stvari koje je lepo imati? Ili ćeš ih staviti u fioku »interesantno« ili »dobro za raspravu sa prijateljima«, ili »dobro je za intelektualca da zna…« ili ćeš uraditi nešto bolje? Izdvoj ova saznanja kao suštinski važna i daj im status upotrebljenog znanja, znanja koja mogu da ti promene život.

Uz prevod sa mađarskog i citatima E.G.Vajt priredila

Ana Todorović

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s