Negativno razmišljanje

Ključ našeg zdravlja nije samo zdrava ishrana, svakodnevno vežbanje, održavanje zdrave telesne težine, osam sati spavanja, uzimanje određenih suplemenata i odlazak na redovne lekarske preglede. Svakako, sve su to važni, čak i kritični faktori za optimalno zdravlje, ali ima nešto drugo što je mnogo važnije.  Da bismo bili vitalni i zdravi mnogo je važniji jedan drugi faktor, važniji nego što smo do sada mislili. Da bismo iscelili svoje telo moramo promeniti način na koji naš um misli i oseća.

Misli su moćne. Naš mozak i telo reaguju na svaku našu misao. Svaki put kad pomislimo misao, naš mozak oslobađa određene hemijske materije (neurotransmitere). Depresija je često rezultat uskiptelih, neobuzdanih negativnih misli i ona udvostručuje rizik od Alchaimerove bolesti. Istovremeno, depresija odbija druge ljude od nas, povećava izolaciju I usamljenost

Svakodnevne negativne, zabrinute, tužne ili ljutite misli poput toksina razaraju moždane ćelije, dovode do hemijskog disbalansa u mozgu i neprijatnog raspoloženja. Tokom tužnih i zabrinutih misli duboki limbički sistem postaje vrlo aktivan – pregrejava se. Rezultat je melanholija, depresija, anksioznost, napadi panike. Dobre i srećne misli podstiču oslobađanje endorfina, oksitocina, koji smiruju duboki limbički sistem i pomažu da se dobro osećamo.

Način razmišljanja je navika. Razmišljanje i razgovor o mračnim temama je navika koja potiče od nedostatka misaonog obrazovanja. Većina ljudi smatra da se misli tek tako pojavljuju, same od sebe. Nisu naučeni da preisituju i ispravljaju negativne reči, misli ili slike koje im se javljaju u glavi. Upravo te sumorne misli su često osnova za razvoj anksioznosti i depresije i svih drugih problema u životu.

 „Veselo srce pomaže kao lijek, a duh žalostan suši kosti.“ (Mudri Solomun; Biblija)

Molite se za Australiju

Ništa ne može biti gore nego početi novu godinu u velikim požarima, pokriveni dimnim oblacima, bez doma i bez nade.

Na drugom kontinentu, hiljade ljudi bori se protiv strašnih talasa nepogoda. Bilans izgubljenih života pokazuje strašne posledice. “Pa šta da čekam, Gospode? Nada je moja u Tebi” (Psalam 39:7). Tužni smo zbog onoga što se dešava daleko od naše zemlje, ali blizu naših srca.

READ MORE